by 
Autorka: Monika Husar
Početak 2020. godine je obećavao. Prvih dana januara stigao je mejl kojim me Ministarstvo kulture Francuske obaveštava da sam odabrana da, kao njihova stipendistkinja, provedem mesec dana u Angulemu usavršavajući se u oblasti produkcije i organizacije strip festivala i rezidencija; pripreme za našu februarsku Nova Festival izložbu u Parizu (uz podršku Ministarstva kulture Srbije) već uveliko su završene; uspešno je raspisan i promovisan prvi konkurs za Umetničke strip rezidencije između Srbije i Francuske; svi redovni klijenti KomunikArta javili su da računaju na nas i u novoj 2020…
Fast forward na april 2020. i eto me kako usred policijskog časa iz planera brišem jednu po jednu manifestaciju koje su podrazumevale naš angažman. Mnoge se odlažu, neke otkazuju – sve je neizvesno, i budžet, i datumi održavanja, i način organizacije, i honorari za PR.
Kada je zdravlje ljudi ugroženo, poslednje na šta se misli su kulturne manifestacije, pozorišta, bioskopi, festivali, koncerti. S druge strane, kada je zdravlje ljudi ugroženo do te mere da je zabranjeno kretati se van kuće/stana, jedino što nam preostaje su filmovi, muzika, knjige. Ta misao me drži nekoliko najgorih pandemijskih meseci, i više nego inače osećam se ponosno što je KomunikArt agencija za odnose s javnošću specijalizovana za oblast umetnosti i kulture.
U septembru i oktobru održane su sve kulturne manifestacije planirane s početka godine, kao i one koje se održavaju u redovnim jesenjim terminima. Brigu za našu egzistenciju zamenila je briga na koji način profesionalno i uspešno realizovati sve ugovorene kampanje.
U septembru i oktobru stigle su i nove ponude za saradnju i angažman. Neke važne ustanove i institucije odabrale su nas za partnere na velikim projektima. U decembru smo održali i naš Nova (strip) Festival, šesti po redu, bez svečanog otvaranja i organizovanih obilazaka, ali smo ipak otvorili ta vrata. Otvorili smo i vrata prvoj francuskoj strip rezidentkinji, koja je kod nas boravila u decembru mesecu, i zajedno sa našom strip rezidentkinjom iz Srbije, razbila monotoniju jednoličja i jednojezičnosti. Jeo se i domaći med iz Francuske, a pila se i domaća rakija (i vino).
Krajem godine oprostili smo se sa našom PR asistentkinjom Tamarom, čiji će rad uvek biti deo našeg zajedničkog KomunikArt sećanja. Poželeli smo i dobrodošlicu Marini, našoj novoj agencijskoj PR menadžerki.
Novu 2021. smo dočekali pametniji. Ja sam je dočekala ponavljajući u sebi Things can only get better. Guglala sam: kaže Google da je to naziv pesme, ali sigurna sam da je nikad ranije nisam čula. Uostalom, dok otvaram novi planer i upisujem prve obaveze za 2021, guglam i pronalazim i ovo:
